Nas Radio LIVE
Nas Folk Radio LIVE
16.05.2019

Izgorelo mu je lice u bombardovanju, spas mu je bila političarka i 27 operacija: Decenijama je mislio da mu je majka mrtva, a onda je video nemogući snimak

Engleska političarka i njen suprug bili su mu staratelji, zahvaljujući ekipi BBC našao je biološku majku i prvi put posle 1992. posetiće Irak

Siroče koje je zarobilo srca Velike Britanije početkom devedesetih godina nakon što je njegovo lice spaljeno u bombaškom napadu koji je naredio Sadam Husein, našao je svoju biološku majku za koju je tri decenije verovao da je mrtva

Amara Kanima (40) iz Basre u Iraku, dovela je u Veliku Britaniju političarka Ema Nikolson u septembru 1991. nakon što ga je videla u bolnici.

Tada se dečak, oporavljao se od povreda, odnosno opekotina koje je zadobio u bombardovanju koje je tadašnji irački lider sprovodio nad šiitima u Iraku.

Od njegovog sletanja na aerodrom "Hitrou" u februaru 1992, Amar je ostao u Britaniji i trenutno živi u Devonu. Sa sobom je poneo samo odeću koju je u tom trenutku imao na sebi.

Govoreći o danu kada je zadobio teške povrede, Amar se priseća da se igrao sa braćom i sestramadivnog popodneva pre nego što su se začuli pucnji, sirene i avioni.

- Moja sestra i ja smo bili na prvom spratu zgrade poznate kao skladište, bilo je tu još oko 30 ljudi. Onda smo čuli jak udarac iznad nas, a bomba je srušila sve spratove. Bljesnula je svetlost. Nisam mogao da nađem sestru, sve što sam mogao da uradim je da pokrijem oči. Svi ostali su upali dublje u zgradu i ostali zarobljeni, ali ja sam bio kod vrata. Razbio sam ih i istrčao. Mislim da sam jedini koji je izašao odande živ - ispričao je on.

Amar je pretrčao do obližnje Šat el Arab reke i uskočio u vodu. Veruje da se verovatno tada onesvestio. Pokupile su ga trupe koje nisu bile za Sadama Huseina, probudio se u bolnici uz jake bolove.

- Svaki pokret je bio agonija. Nisam mogao da pričam, da jedem, pijem ili gutam. Nisam znao gde je moja porodica. Bio sam sam i nisam mislio da ću preživeti - rekao je on.

U bolnicu je šest meseci kasnije, u septembru 1991. došla Nikolsonova koja je bila u misiji na Bliskom istoku kako bi podigla svest o brutalnosti režima Sadama Huseina. Tamo je videla Amara.

Tada je pred britanskim parlamentom ispričala da Amar ne može da se smeje, ne može da plače, da ne može ništa, da na licu nema mišiće, ni nerve.

Kada je dobila informacije da je Amar jedini preživeli član porodice, krenula je u misiju za pridobijanje finansija kako bi Amara dovela na lečenje u Veliku Britaniju.

- Nikada pre nisam video kameru. Nisam čak ni televizor video. Nisam zapravo razumeo šta se događa - priseća se Amar trenutka kada je stigao u London.

Amar je imao 27 plastičnih operacija. Imao je probleme da se navikne na gradski život, a na kraju se sa političarkom i njenim suprugom preselio u Devon.

Odlučio je da ne bude usvojen, ali su oni postali njegovu legalni staratelji, a Nikolsonova je osnovala Fondaciju Amar koja radi sa ljudima iz pogođenih ratnih zona na Bliskom istoku.

- Bio sam izolovan nekad. Osećao sam da ne mogu nikome da verujem. To je najgora pozicija za nekog jer bez porodice, osećate se kao da ne pripadate nikome. Osećate se kao da ste rođeni ni iz čega - rekao je on.

Svoju biološku porodicu uspeo je da nađe zahvaljujući njegovom prijatelju i ekipi BBC.

Međutim, i čovek po imenu Mustafa ga je kontaktirao i prosledio mu snimak sa jedne lokalne TV stanice. Na snimku jedna žena tvrdi da je Amarova majkaAmar je obrisao snimak verujući da je u pitanju šala.

Ekipa BBC je otputovala u Irak gde je pokušala da nađe ženu, posle nekoliko nedelja stigli su do njenog muža. Zahra se preudala nakon što je Amarov otac poginuo u saobraćajnoj nesreći pre bombardovanja - to je bio detalj koji je i sam Amar potvrdio.

Zahra je rekla da je za Amarom traga 30 godina. Kaže da je danima tragala za njim u ruševinama gde je njena najmlađa ćerka Zainab poginula.

Pre dve godine, porodični prijatelj pronašao je Amarovu sliku gde za ruku drži englesku političarku, te je odlučio da kontaktira medije.

Nakon što je i DNK test potvrdio da žena zaista i jeste njegova majka, Amar je krenuo na put u Irak. Tri decenije od dolaska na aerodrom Hitrou, Amar se ponovo našao tamo i krenuo na desetočasovni let.

Tačno u 11 sati, Amar je čekao svoju majku u dvorištu redakcije BBC u Bagdadu.

Čuo je automobil, potom i korake, a onda je ugledao ženu odevenu u crnom.

- Majka. Moja majka - rekao je.

- Moj mali Amar. Moj sin. Ti si moj lav. Doveli ste mi mog sina. Molim vas nemojte ga odvesti - odgovorila je majka, nakon čega su se zagrlili.

BBC navodi da je razgovor tekao normalno iako je nestalo 30 godina.

- Nedostajala sam mu. Brine se za mene i želeo je da me nađe. Ovo je sve što sam ikada želela. Imali smo ratove. Toliko ratova. Izgubila sam Amara, preživela sam, ali sve o čemu sam mislila je Amar. I sada se konačno vratio. Tako sam srećna danas. Sve bih učinila za Amara. Sve - rekla je ona.

Amar se tog dana susreo i sa bratom Tahrirom, a sutradan su zajedno otišli do kuće u Karbali, oko dva sata udaljene od Bagdada.

U dokumentima koje je pokazala njegova majka otkriveno je da Amar tri godine starije nego što se u Britaniji pretpostavljalo. Sledeće nedelje napuniće 40 godina.

 

Izvor: Telegraf - Printskin: Youtube/BBC News